Početna » LimundoGrad » Potrebe tržišta rada u okviru IKT sektora

Potrebe tržišta rada u okviru IKT sektora

PKS-okrugli stoU okviru projekta Tempus incoming, 29. januara u Privrednoj komori Srbije, održan je okrugli sto pod nazivom Razmena iskustava – potrebe tržišta rada u okviru sektora informaciono-komunikacionih tehnologija. Ciljevi Tempus incoming projekta su:

  • unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja u partnerskim zemljama i otvaranja prema potrebama tržista rada i društva uopšte
  • izgradnja kapaciteta institucija visokog obrazovanja u partnerskim zemljama, posebno njihovog kapaciteta za međunarodnu saradnju i kontinuirani proces modernizacije.

Na skupu su govorili:

  1. Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo, Privredna komora Srbije,
  2. Mart Lanpere (Mart Laanpere), Univerzitet Talin, Estonija na temu: Saradnja između univerziteta i IKT preduzeća u kreiranju obrazovnih programa u Estoniji,
  3. Katarina Anđelković, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije o događaju „Nove tehnologije u obrazovanju„,
  4. Vasilis Mustakis (Vassilis Moustakis), Tehnički Univerzitet Krita, Grčka:  Saradnja između univerziteta i IKT preduzeća u kreiranju obrazovnih programa u Grčkoj i
  5. Brus Šarlau (Bruce Scharlau), Aberden Univerzitet, Velika Britanija na temu: Saradnja između univerziteta i IKT preduzeća u kreiranju obrazovnih programa u Velikoj Britaniji.

Mart Lanpere je istakao da je u Estoniji tesna saradnja između univerziteta i privrede. Odvija se na nekoliko nivoa. Univerziteti imaju pravo da do 30% programa godišnje promene bez novih akreditacija, a sve u svrhu prilagođavanja potrebama privrede. Kompanije imaju svoje predstavnike na univerzitetima. Oni utiču na kreiranje programa studiranja, zatim na izbor tema završnih radova, ali su prisutni i na odbranama teza. Takođe, letnje škole i prakse u kompanijama doprinose još boljoj saradnji između univerziteta i privrede.

Vasilis Mustakis je preneo da saradnja između univerziteta i IKT preduzeća u Grčkoj nije toliko tesna i uglavnom je neformalna. U okviru Tehničkog Univerziteta Krita postoji DASTA (ΔΑΣΤΑ), organizacija koja podržava zapošljavanje, praktičnu obuku studenata i njihovu vezu sa industrijom. Kompanije imaju priliku da iskažu svoje mišljenje o programima studija. Tako su uvedeni kursevi: e-trgovina, preduzetništvo, računarstvo, strukture podataka i algoritmi, informacioni sistemi. DASTA ima i cilj da spoji studente sa kompanijama. Zaključak je da saradnja između univerziteta i privrede može da bude bolja. Za sada je uglavnom neformalna, ali postoji vera da će se to u budućnosti promeniti.

Brus Šarlau sa Aberden Univerziteta nas je upoznao sa njihovom praksom. Studenti moraju da imaju pravu praksu u kompanijama i da prođu kroz sve ono što ih čeka kad se zaposle. Vrlo im je važno iskustvo koje studenti stiču i polazna osnova su im grupni projekti. Tada se najbolje vidi šta je kompanijama potrebno. Studenti shvate odnose koji vladaju u kompanijama, preispituju svoje samopouzdanje, ali i shvate jaz u veštinama koje oni poseduju i koje su im potrebne. Saradnja pored ovakvih oblika saradnje, IKT kompanije sponzorišu mnoge manifestacije, ali organizuju i hakatone, na kojima se mnogi studenti „regrutuju“.

Iskustva koja su preneli gosti iz inostranstva su zaista značajna i imajući u vidu trenutnu situaciju, ovakvi projekti su izuzetno važni za Srbiju. Međutim, ono što je bilo evidentno na okruglom stolu je prisustvo gotovo isključivo predstavnika univerziteta, ne i privrede. Ne znam da li su bili pozvani, pa se nisu odazvali pozivu ili nisu ni znali da se takav skup održava, ali privreda mora mnogo više da se uključi u kreiranje programa fakulteta. Verujem da se mnogi, koji se bave selekcijom kandidata, u ovom slučaju u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, suočavaju sa problemom da kandidati, nakon završenog fakulteta nemaju potrebna znanja. Naravno, ne treba generalizovati stvari, ali većina studenata na fakultetima ne uče sve što je potrebno kako bi sutra mogli da rade u kompanijama koje se bave informacionim tehnologijama. Ako uzmemo programere za primer, na državnim fakultetima je program takav da se uči „od svega po malo“, tako da ukoliko se student sam neusavršava u određenoj oblasti, njegova znanja nisu dovoljna da bi počeo da radi u nekoj kompaniji. Malo drugačija situacija je na nekim privatnim fakultetima jer se oni, čini se, bolje prilagođavaju potrebama tržišta. Zbog toga smatram da ovo pitanje mora dobiti na mnogo većem značaju. Dok god se fakulteti ne „otvore“ za privredu, a privreda ne uzme učešće na ovakvim skupovima, ne možemo krenuti napred. Promene su nam potrebne odmah.

Tagovi :
Prethodni post
Sledeći post
Facebook komentari

Leave a Reply

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Required fields are marked *

*

Idi na vrh