Početna » LimundoGrad » [INTERVJU] Intelektualna svojina na Internetu

[INTERVJU] Intelektualna svojina na Internetu

Oktobar mesec u okviru kompanije Limundo je u mnogome bio posvećen edukaciji na temu plagijata, krivotvorene robe, iscrpljenju prava i temama iz oblasti zaštite intelektualne svojine. Uzeli smo aktivno učešće u okviru radne grupe Privredne komore Srbije koja se bavi upravo rešavanjem problema prodaje plagijata na Internetu, a takođe smo imali i obuku organizovanu od strane Zavoda za zaštitu intelektualne svojine. Tu priliku smo iskoristili da nam daju odgovore i na 7 najčešćih pitanja naših članova.

1. Kada se kaže da je neka roba plagijat, odnosno krivotvorena, na šta se tačno misli i u čemu je razlika između ovih termina?
Krivotvorenje i piraterija su termini kojima se naziva neovlašćeno iskorišćavanje tuđih nematerijalnih dobara (zaštićenog pronalaska, robnog znaka, industrijskog dizajna, autorskog dela…).
Krivotvoreni proizvod je onaj koji je nastao neovlašćenom upotrebom tuđeg zaštićenog industrijskog dizajna, odnosno obeležen i stavljen u promet pod zaštićenim znakog drugog lica, odnosno njemu sličnim znakom.
Piraterija je neovlašćeno korišćenje autorskih dela i predmeta srodnih prava, posebno u vidu umnožavanja i prometa na CD-u i DVD-u ili drugom nosaču elektronskog zapisa i njihovo neovlašćeno saopštavanje na Internetu.

2. Kako možemo proveriti da li je određeni žig zaštićen na teritoriji Republike Srbije i ko ga je zaštitio?
To možete učiniti samostalnim pretraživanjem baza žigova:
1) nacionalne baze žigova tj. uvidom u E-registar Zavoda kome možete pristupiti putem veb sajta Zavoda,
2) međunarodne baze žigova ROMARIN  gde su prikazani žigovi koji su registrovani za teritorju RS posredstvom Zavoda za intelektualnu svojinu RS i/ili nekog drugog Zavoda i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

Kako je za pretraživanje baza, posebno baze ROMARIN potrebno malo veštine, Zavod može da izvrši pretraživanje za vas. Neophodno je da podnesete Zavodu zahtev za rešerš žiga i da dostavite dokaz o plaćenoj naknadi za rešerš žiga. Ukoliko želite da saznate da li je neki znak, ili njemu sličan, zaštićen žigom, naknada koja se za to plaća iznosi 1.180 RSD. Ukoliko želite da saznate da li je na ime nekog lica registrovan žig, naknada koja se tom prilikom plaća iznosi 2.360 RSD. Više o tome na sajtu Zavoda www.zis.gov.rs u delu Prava intelektualne svojine – Žigovi – Najčešća pitanja.

3. Šta znači da je znak zaštićen i ko sve može da zaštiti znak?
Pod znakom se podrazumevaju reči, slogani, slova, brojevi, slike, crteži, raspored boja, trodimenzionalni oblici, kombinacije navedneog, kao i muzičke fraze ispisane notnim pismom.
Znak se štiti žigom u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu. Zaštitom, nosilac žiga stiče isključivo pravo da znakom obeležava  robe i usluge za koje je znak zaštićen, da ga koristi u poslovnom prometu, u reklamiranju i sl. Druga lica ne smeju da koriste isti ili sličan znak za obeležavanje  istih ili sličnih roba i usluga bez saglasnosti nosioca žiga. Znak mogu da štite fizička lica i privredni subjekti, bez obzira na pravnu formu organizovanja. Više o tome na sajtu Zavoda u delu Prava intelektualne svojine – Žigovi – Najčešća pitanja.

4. Šta je iscrpljenje prava – možete li nam to objasniti na primeru prodaje patika?
Iscrpljenje prava znači da nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žigom zaštićenog znaka u vezi sa robom koja je njime obeležena, a koju je u Republici Srbiji prvi put stavio u promet nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio. Drugim rečima, ukoliko je nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, pustio u promet npr. patike (koje su obeležene tim žigom) na teritoriji RS, on nema pravo da zabrani drugom licu da dalje prodaje original patike koje su obeležene zaštićenim znakom u okviru teritorije RS. Navedno pravilo o iscrpljenju prava neće se primeniti u slučaju postojanja opravdanog razloga nosioca žiga da se suprotstavi daljem stavljanju u promet žigom označene robe, posebno ako je došlo do kvara ili druge bitne promene stanja robe posle njenog prvog stavljanja u promet.

5. Koji organ u Srbiji utvrđuje povredu žiga?
Sud je jedini organ koji može da donese presudu kojom se utvrđuje povreda žiga. Pored toga, presudom se može izreći sledeće: prestanak povrede prava; oduzimanje, isključenje iz prometa, uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava; zatim oduzimanje, isključenje iz prometa, uništenje ili preinačenje, bez naknade, alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava; naknada štete nastale povredom prava; objavljivanje presude o trošku tuženog; davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava. Pored sudske zaštite, postoji i upravna zaštita od strane Uprave carina, tržišne i turističke inspekcije, MUP-a, poreske uprave itd. Više o tome možete saznati na sajtu Zavoda u delu “Povreda prava intelektualne svojine

6. Da li se moralna prava autora mogu prenositi ugovorom?
Moralna autorska prava (autorskopravna ovlašćenja) su: pravo priznavanja autorstva na delu, pravo na naznačenje imena, pravo objavljivanja, pravo na zaštitu integriteta dela, pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela. Ova prava se ne mogu prenositi ugovorom na druga lica.

7. Šta nije obuhvaćeno autorskopravnom zaštitom?
Autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene: opšte ideje, postupci, metode rada, matematički koncepti kao takvi, načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.

Pitanja koja se tiču intelektualne svojine na Internetu su veoma kompleksna i potrebno ih je osvetliti iz svakog ugla. Ukoliko kao pojedinci ili firme imate nedoumice u vezi sa ovim pitanjima slobodno se obratite Zavodu za zaštitu intelektualnu svojine – otvorena su njihova vrata za sva pitanja i nedoumice. Otvorena vrata se održavaju svakog trećeg četvrtka u mesecu sa početkom u 12 časova. Otvaranje pitanja i uspostavljanje dijaloga nas vode do rešenja.

Tagovi :
Prethodni post
Sledeći post
Facebook komentari

10 Komentari

  1. Da li ovo znaci da vise necete dozvoliti prodaju plagijata patika,odnosno kineske kopije sa buvljaka ?

  2. @Goran: prodaja plagijata i falsifikata nikada ni nije bila dozvoljena. Imamo saradnju sa predstavnicima robnih marki Adidas, Nike i brendova koji su u njihovom vlasništvu. Oni vrše detekciju plagijata i falsifikata – jer su jedini i obučeni za to i nakon detekcije se ti predmeti skidaju sa sajta a članovi sankcionišu u skladu sa pravilnikom.

  3. A kad cete prestati da dozvoljavate prodaju laznih parfema?Prodavcu postavim pitanje da li je original-neko nista ne odgovori-neko napise da je donesen navodno iz inostranstva i da nije otvarao kutiju,neko ima preko 5 negativnih i vise od 5 neutralnih i komentare da prodaje kopije a i dalje prodaje>>?Malo je onih koji prodaju originale

  4. Konacno da se i neko od urednistva pozabavi sa falsifikatorima originala.Hvala i podrska

  5. Kako nije bila dozvoljena, kad se svaki dan može videti (a i toga je bilo u prošlosti u izobilju) na aukciji kineska patika? Gotovo 95% Nike koje su nove i koštaju od 1000-3000 dinara su kinezi sa pančevačkog kvantaša.

  6. @Milica
    Ukoliko znate da je neki parfem (ili bilo koji drugi predmet) plagijat, možete nam javiti i sigurno će u najkraćem roku on biti uklonjen sa Limunda/Kupinda. To što je „parfem donešen iz inostranstva“ ne znači da je plagijat.

    @milenko
    Hvala na podršci, znači nam puno 🙂

    @Nikola
    Ukoliko na patici piše da je „Made in China“ to nikako ne znači da je plagijat. Priča o plagijatima je previše ozbiljna (pravna) i nema mesta za pretpostavke ili nagađanja. To što neko prodaje patike za 3 000 dinara je njegovo apsolutno pravo, i to ne može biti dokaz da je plagijat. Ja sam lično dobio originalne naočare kao poklon, koje mi se nisu svidele. Stavio sam nisku početnu cenu i vrlo jeftino ih prodao. Svako sa strane je mogao da pretpostavi da su to kopije naočara datog brenda. Međutim, Limundo tim ne zatvara aukciju na osnovu bilo čije pretpostavke, već isključivo na osnovu dokaza.

  7. Vi svi imate original windowse na svojim mainama kod kuce? 🙂

  8. @NekoIzMase nije ti komentar na mestu uopste…iako nisu originali svi koriste pirate i funkcionisu identicno originalu…ali kineski parfem tj vecina koja se ovde prodaje su dno dna. Cak ni mirisne note nekih nisu ni priblizne originalu, a o postojanosti da ne pricamo. Meni je nebitno da li je patika iz kine, ali ove kartonke sto prodaju stvarno bi trebalo zabraniti (pod uslovom da se prodaju kao originali). A ako naglasi covek prvoklasne kopije, ili kako god ih nazove, sasvim je legitimno da ih prodaje ovde.

  9. @NekoIzMase Ja sam svoju mašinu polovnjaka(IBM Netvista 8305+Miki Maus+Tastatura+Monitor) platio 6000 dinara+dodao memorijsku karticu(1GB) za 1200 din,znači ukupno 7200.Koliko li stoji originalna jutarnja Gejtsova kafa?
    Pa naravče da sam nagurao jedan prazan mađarski prozor kao i pokupio sa mreže sve vozače i ostale opreme.A sad sam u dilemi jel sutra da klopam ili da serfujem na netu?
    Dobro.Sad jedno pitanje:Ja bi da prodam svoju kolekciju muzičkih Cd-a koju sam nakupovao onomad,kada su još i u legalnim radnjama prodavali Bugarske nosače zvuka od stranih izvođača.Dali su to sad plagijati t.j. piratski materijal?
    Šifra:Jedan Cd,jedan hlebac. 🙂

  10. pojavile i kopije „Opi“ lakova. Kupim juce jedan na Limundu, odem i preuzmem, a onda uporedim sa svojim kupljenim u Sephori po duplo visoj ceni. Naravno, nebo i zemlja. Doduse, naziv boje su tacno skinuli, ali sama boja nema veze sa originalom, lak redak, skoro providan, trebalo bi ga mozda 7 x naneti da dobijete neki( ne i zeljeni) efekat. Javim se clanu koji mi ga je prodao, i bez reci sam novac dobila nazad. Na kraju, ljuta sam na sebe, iscimala sam se bezveze, potrosila gorivo i nerve. Da bih ustedela 500 din..ne isplati se. Eto nauka za ubuduce, pravac Sephora, das novac i znas sta si za isti dobio.

Leave a Reply

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Required fields are marked *

*

Idi na vrh