Početna » LimundoGrad » Identifikaciona potvrda – siva zona elektronske trgovine

Identifikaciona potvrda – siva zona elektronske trgovine

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku:

  • 100% preduzeća koristi računar u svom poslovanju
  • 99.6% preduzeća ima Internet priključak
  • 87.6% preduzeća koja imaju Internet priključak koristi elektronske servise javne uprave
  • 73.8% preduzeća koja imaju internet priključak poseduju Internet prezentaciju (veb sajt)
  • 40.2% preduzeća koja imaju Internet priključak naručivalo je tokom 2012. godine proizvode/usluge putem Interneta
  • 20.9% preduzeća koja imaju Internet priključak tokom 2012. godine primalo je porudžbine (izuzev e-maila) putem interneta

izvor: Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2013.

Na osnovu ovoga bi se moglo reči da su se stekli svi neophodni uslovi u zemlji Srbiji da kažemo zbogom papirima i da kao firme sve svoje poslove sa državom a i sa pravnim licima završavamo online. Ipak – praksa pokazuje nešto potpuno drugačije.

Na Kupindu posluje preko 700 preduzeća. Kada smo poslali prve fakture potpisane elektronskim potpisom krenuli su da stižu e-mailovi i da zvone telefoni. Kaže treba im pečat i potpis, kako mi to mislimo elektronski? Glavobolja za korisničku i naše finansije koje su želele sve lepo i podrobno da objasne.

Većina preduzeća koja posluju preko Kupinda ima eksterne knjigovodstvene agencije. E tu je problem – mnogo klijenata za njih, svi različiti i sada neki hoće tamo nešto elektronski (naravno čast izuzecima)… Krenuli smo da istražujemo i došli smo do zanimljivog podatka:

Identifikaciona potvrda je siva zona elektronske trgovine.

Evo kako i zašto objašnjava šef finansija kompanije Limundo – Branislav Raić:

Fakture poslate u elektronskom obliku posmatraju se sa aspekta Zakona o računovodstvu, Zakona o PDV-u, Zakona o elektronskom potpisu, Zakona o elektronskom dokumentu, Zakona o privrednim društvima i drugim zakonima i pravilnicima koji bliže uređuju ovu oblast.

Prvo da isključimo pečat kao obavezan elemenat fakture. Zakon o privrednim društvima, član 25 stav 3: Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano. Zakon o računovodstvu a ni Zakon o PDV-u ne propisuje obavezu da dokumenta moraju da sadrže pečat.

Što se tiče faktura potpisanih digitalnim potpisom, nema dileme. Zakon o računovodstvu je priznaje kao verodostojnu računovodstvenu ispravu. Takođe, ni u Zakonu o PDV-u, kao ni u Pravilniku o izdavanju računa kao obavezan element nije naveden potpis odgovornog lica, tako da ta okolnost nema uticaja na pravo na odbitak prethodnog poreza.

Jasno kao dan: elektronske fakture su potpuno pravosnažne i validne.

Ipak, dolazimo do dileme da li i računovodstvena isprava poslata elektronskim putem, koja ne sadrži elektronski potpis, može biti priznata kao verodostojan dokument u skladu sa Zakonom o računovodstvu?

Puno je primera u praksi koji govore da je račun punovažan bez pečata i potpisa a mi smo izdvojili dva:

1. EUnet
2. YellowPages

Ipak, čini mi se da se ova materija posmatra samo sa aspekta Zakon o PDV-u, a ne i sa aspekta Zakona o računovodstvu. Nesporno je da imamo pravo na odbitak prethodnog poreza (uz ispunjenje svih drugih uslova) ali da li imamo prava da knjižimo takvu ispravu tj. da li je računovodstvena isprava verodostojna? Usredsredićemo se na valjanost isprava poslatih elektronskim putem.

Naime, član 9 stav 5 starog Zakona o računovodstvu je bio eksplicitan: Računovodstvena isprava poslata telekomunikacionim putem mora da bude potpisana digitalnim potpisom, u skladu sa zakonom i potvrđena elektronskom porukom na osnovu ugovora koji je potpisan između pošiljaoca i primaoca.

Dok član 9 stav 2 postojećeg Zakona kaže: Računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.

Nigde nema jasno definisano da mora da ima elektronski potpis. Spominje se potpis, druga identifikaciona oznaka odnosno elektronski potpis u skladu sa Zakonom. Problem je što član 9. stav 2 nije jasno definisan, a još nijedno mišljenje Ministarstva finansija po ovom pitanju nije izašlo.

Ovo je naše iskustvo. Da li ste se vi susreli sa ovim problemom i kakve su vaše reakcije?

 

Tagovi :
Prethodni post
Sledeći post
Facebook komentari

3 Komentari

  1. Lepo ste naveli Zakon o elektronskom dokumentu, pa vam skrećem pažnju na primenjivost člana 4.
    Što se računa koji „važi bez pečata i potpisa“ tiče, tu kao primer postoje svi operateri mobilne telefonije kao i svi infostanovi, elektrodistribucije i slični izdavaoci računa.
    Po mojoj slobodnoj proceni, preko polovine svih mesečnih računa izdatih na teritoriji Srbije je već godinama bez pečata i potpisa, ali pravila ne vrede jednako za sve.

  2. Da li ste moža upoznati kako preći na izdavanje elektronskih računa ako trenutno koristimo fiskalnu kasu, tj. kupci su fizička lica koja kupuju internet usluge i prethodno je po tumačenju inspektora i knjigovođe uvedena fiskalna kasa. Sada kada pređemo na elektronske fakture koje se šačju mailom, šta činiti sa fiskalnim isečcima?

  3. Ako ste po Zakonu o fiskalnim kasama dužni da ostvareni promet evidentirate preko fiskalne kase, skrećem pažnju da elektronska faktura nije zamena za fiskalni isečak.

Leave a Reply

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Required fields are marked *

*

Idi na vrh